Ekološka proizvodnja 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Geografski fakultet

UVOD
Bosna i Hercegovina, iako mala zemlja suočava se sa problemima zagadjenja životne sredine kao i mnogo veće i razvijenije zemlje u svetu.
Poznato je,da manje i nerazvijenije zemlje imaju problem sa sprovodjenjem zaštitnih mera, samim tim što nemaju osnovna sredstva za to. Problem u ovakvim srdinama je I ekološka neoveštenost stanovništva. Ali to je problem koji se može rešiti edukovanjem.
Činjenica je da se na prostorima Bosne i Hercegovine odvijao rat, pa se smatra, da kao posledica toga postoje razna zračenja, a postavlja se i pitanje kakva su sve oružja korišćena. Na mnogim područjima kretanje je ograničeno, jer još uvek postoje minska polja koja su još uvek neispitana i neobeležena. Sve ovo dodatno ugrožava životnu sredinu.
Sad, kada lagano kreće ekonomski razvoj i napredak ovog regiona,dolazi i do upotrebe raznih tehnologija i materijala koji prouzrokuju zagadjenja. Sve veći razvoj proizvodnje uslovljava i to da pocinjemo da se pitamo kako da iskoristimo naše prirodne resurse koji su obnovljivi, a njihova upotreba da bude ne škodljiva za životnu sredinu.
Takodje se javljaju ideje i za neke nove načine proizvodnje koji su bezbedni i ekonomični, a isplativi.
Bosna i Hercegovina i Republika Srpska imaju potencijala i sposobnost za ovakve projekte, ali pitanje je koliko smo upućeni I spremni,da takve promene prihvatimo.l
BIH I IZVORI OBNOVLJIVE ENERGIJE
Iako u Bosni i Hercegovini postoje projekti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, stručnjaci smatraju da će se ova zemlja zbog slabe ekonomije u dogledno vreme uglavnom snabdevati „ prljavom strujom“.
U Bosni i Hercegovini se sve više razmišlja o proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. Radi se o takozvanoj „zelenoj tehnologiji“ , odnosno o načinu proizvodnje koji ima malen negativan uticaj na životnu sredinu. Medjutim, zelene tehnologije su skupe. Bosansko-Hercegovačke vlasti pokušavaju kroz izradu studija i pomoć stranih kompanija i institucija naći način da se deo električne energije proizvodi iz mini hidroelektrana, vetroelektrana, solarnih ćelija i biomase. Ekonomska računica je neumoljiva. Skuplja struja odaziće se na cenu koju plaćaju krajnji potrošači.
MINI HIDROELEKTRANE SU EKONOMSKI ISPLATIVE
Dragiša Kovačević je inžinjer mašinstva u teslićkoj kompaniji Eling inžinjering. Ova kompanija je jedno od rijetkih preduzeća u BiH koje se među ostalim bavi proizvodnjom i servisiranjem objekata za proizvodnju elektricne energije i obnovljenih izvora. Njihova mini hidroelektrana Divič instalisane snage 2,8 megavata kod Kotor Varoši je prva minihidroelektrana u RS. Projekat su započeli 2003 godine. Koncesiju su dobili 2004. godine a elektranu iygradili 2005. Kovačević veruje da je proizvodnja struje iz obnovljenih izvora tehnologija koja BiH obećava veliku budućnost.,,Sve male hidroelektrane su ispravne , samo je pitanje vremena za koje će biti isplaćene. Mala hidroelektrana Divič je planirana da se isplati u roku od sedam do osam godina“, kaže on.
Pored ekonomske isplativosti i relativno niskih troškova održavanja, Kovačević kaže da je prednost ovakvih objekata zanemiriv negativan uticaj na životnu sredinu i zapošljavanje lokalne radne snage.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]